Свечано отворена четрдесет девета „Вишеградска стаза“

05 June 2026

Четрдесет девета „Вишеградска стаза“, манифестација посвећена Иви Андрићу, званично је отворена вечерас свечаном академијом у Великој сали Дома културе у Вишеграду.

Свечана академија централни је догађај у оквиру културне манифестације „Вишеградска стаза“ и прилика да се чују бесједе у знаку сјећања на најпознатијег Вишеграђанина, његово књижевно насљеђе и суштинску повезаност са градом на Дрини. Главни фокус свих бесједа био је на трајној вриједности Андрићевог дјела и важности очувања националног културног идентитета.

Током званичних обраћања истакнуто је да манифестација, која траје већ пет деценија, успјешно испуњава своју мисију чувања сјећања на живот и рад јединог српског нобеловца, окупљајући елиту из свијета књижевности и науке.

- "Вишеградска стаза“ манифестација је од посебног, стратешког значаја за Вишеград и Републику Српску. Овај догађај сваке године успјешно ставља Вишеград на мапу најзначајнијих културних дестинација у цијелом региону. Општина ће као и до сада наставити да пружа снажну подршку развоју културе, а улагање у младе таленте и њихово образовање апсолутни је приоритет локалне заједнице. Овом приликом посебно истичем залагање организационог одбора "Вишеградске стазе" и Културног центра „Иво Андрић“ да ова манифестација буде на завидном нивоу, рекао је у уводу академије начелник општине Вишеград Младен Ђуровић.

- Пресудни је значај књижевног наслијеђа и културе у очувању националног идентитета и језика у савременом добу. Правац живота који морамо промовисати лежи у светосавском и косовском завјету, који је утемељен на правди, истини и љубави. Култура је увијек била та која нас је окупљала и уједињавала народ, чак и у најтежим историјским околностима. Друштава попут „Просвјете“ имала су и имају пресудан значај у образовању и просвјећивању младих нараштаја, повезујући традицију епске поезије и гусала са трајним, истинским вриједностима, истакао је током обраћања историчар Милош Ковић.

- Медитеран је увијек имао посебно мјесто у Андрићевој поетици, приказујући га у посебном медитативном и емотивном дискурсу. Тај дио његове поетике био је у одређеној супротности са његовим експресијама о хладној и хучећој Дрини, силовитости и грубости књижевних карактера који су стасавали уз вишеградску касабу и ћуприју.  Па, ипак Андрићев Вишеград има нешто медитеранско и суптилно због дубоке повезаности са начином на који је писац универзалне људске судбине уткао у локалне мотиве, нагласио је током бесједе о Андрићу професор Владимир Рогановић.

Академију су употпунили наступи Бојане и Николе Пековића уз традиционалне звуке гусала и хармонике и наступ градског мјешовотог хора из Херцег Новог.