Библиотека цјелина Бранка Бранисављевића

Своје личне библиотеке завјештавали су и поклањали многи значајни људи разних занимања и звања. Те библиотеке су често биле и темељ оснивања многих јавних библиотека. У тим библиотекама цјелинама сачувана је вриједна грађа коју понекад не посједују у својим фондовима ни националне библиотеке. То су веома значајни извори који могу да освијетле историјске и друштвене прилике једног времена. Ове библиотеке цјелине могу да се користе за промовисање културног наслеђа.

Породица Бранисављевић први пут се спомиње у касаби седамдесетих година 19. вијека. Отац, Павле Бранисављевић рођен је 1856. године у мјесту Радоиња код Нове Вароши. У Вишеград је дошао као дјечак. Временом, с обзиром да је био веома вриједан и штедљив постао је један од најбогатијих људи у касаби. Упркос богатству и угледу, отац је своју дјецу учио раду, скромности и упућивао их на даље школовање.

Све књиге које је поклонио нашој библиотеци Бранко Бранисављевић је и потписао. У тим записима стоји податак да је овај трговац рођен 1896. године.

Бранко Бранисављевић је био угледни трговац у Вишеграду и веома близак пријатељ са нашим нобеловцем Ивом Андрићем. У нашој библиотеци постоје фотографије на којима се налазе Бранко Бранисављевић и Иво Андрић са својим пријатељима. Ове фотографије свједоче о том како је изгледао Бранко Бранисављевић, али на њима имамо и вриједан детаљ који свједочи о томе како је изгледала вишеградска образована омладина тога доба.

Драгоцјен податак о пријатељству ова два угледна Вишеграђанина налазимо у једном броју Вишеградских новина. На фотографији су Иво Андрић и Бранко Бранисављевић приликом сусрета у Врњачкој бањи у јесен 1941. године.

Био је веома образован и страствен библиофил. Бранко Бранисављевић је такође био и полиглота о чему свједочи и знатан број књига на страним језицима.

Након смрти Бранка Бранисављевића његова супруга Валерија Бранисављевић поклонила је библиотеци у Вишеграду личну билиотеку свог супруга Бранка Бранисављевића. Због низа селидби којима је била изложена библиотека „Иво Андрић“ и неадекватних услова за смјештај грађе, лична библиотека Бранка Бранисављевића претрпила је штету у виду доста изгубљених и оштећених књига јер су књиге из ове библиотеке биле утопљене у фонд библиотеке. Из тог разлога не може се утврдити колико је тачно књига било у личној библиотеци. Прије двије године, након ревизије фонда, приступило се рекострукцији ове значајне библиотеке. Библиотека цјелина налази се у оквиру Завичајног одјељења ЈУ Народна библиотека „Иво Андрић“ Вишеград.

Садржај библиотеке цјелине

Библиотека цјелина Бранка Бранисављевића броји 176 публикација насталих у периоду од 1878. до 1976. Књиге су инвентарисане у двије посебне књиге инвентара, једна за стране публикације а друга за књиге на српском језику. Када анализирамо публикације према УДК-а класификацији долазимо до закључка да је највећи број књига из области књижевности. У књигу инвентара на срспском језику уписано је 99, а у књизи страних публикација 77 књига.

Из разноврсног садржаја библиотеке цјелине Бранка Бранисављевића могу се издвојити:

- Рефересне публикације на француском, њемачком, енглеском и италијанском језику. То су углавном рјечници и енциклопедије.

- Стручне публикације из области историје, философије, политике, социологије, економије...

Најраније штампано издање из ове библиотеке је из 1878. године и то је наслов: Xenophon’s Anabasis oder der Zug der Zehntausend / Xenophon.

Од издавачких кућа код књига на српском језику најзаступљеније су: „Српска књижевна задруга“, „Просвета“, „Штампарија браће Јовановић“, „Геца Кон“ и др.

Маргиналије на књигама Бранка Бранисављевића

Неке значајне и занимљиве податке о Вишеграђанину Бранку Бранисављевићу налазимо на маргиналијама његових књига. Интересантно је да је један трговац из тог доба имао и свој лични печат, који се налази на неким од ових публикација

На основу записа које имамо у књигама у овој библиотеци цјелини можемо закључити да је највише пажње посвећивао рјечницима и књигама тематски везаним за трговину, писаним на различитим језицима.

На основу записа на маргини, такође сазнајемо да је Бранко Бранисављевић био аустријски војник у Будимпешти 1916. године.

„Ovaj rječnik sam kupio kao austrijski vojnik u Budimpešti 1916. godine“

Још један битан податак из биографије овог угледног вишеградског трговца налазимо записан његовом руком на маргини књиге. Наиме, запис свједочи о томе да је Бранко Бранисављевић био учесник Првог свјетског рата боравећи у Русији од 1917. до 1919. године, као и податак са Новог завјета на енглеском језику гдје записује „Овај „Нови Завјет“ поклонио ми је један Енглез 1918. год. кад сам био у Мурманску, Русија.“

На маргиналијама налазимо и податак да је Бранисављевић био у Берлину 1936. године, када су у Њемачкој одржане Олимпијске игре. Овај податак налазимо на књизи „Маин Кампф“ која је том приликом и купљена. „1936 год био сам путник у Берлину на Олимпијским играма – том приликом сам купио за 1 марку књигу „Mein Kampf“ донио кући и прочитао.“

На маргинама ове књиге налазимо још једно запажање Бранка Бранисављевића које свједочи о томе да је ову књигу читао веома пажљиво и да је разумио њен садржај

“Нажалост изгледа да државници истока и запада нису озбиљно узели у ово време садржај ове Хитлерове књиге.“